Terapija plesom

Ples je zapravo gubljenje balansa kako bi se isti uspostavio. To je bas ono sto vam porucuju plesovi poput biodanze, contact improv, 5 ritmova i kundalini ples.

Vecina nas zivi sa stalnim konfliktom onoga sta je prihvatljivo i sopstvenih osecanja. Bas zato taj konflikt ispoljavamo u kontaktu sa okolinom. Cesto taj konflikt ispoljavamo i u intimnim momentima. Nije ni cudo kako zivimo u drustvu koje je zeljno zurki, alkohola, droge i seksualnih perverzija jer ne pokazujemo ono sto je u nama samima, vec skrivamo do odredjene granice. Posmatrati sebe iznutra jedinstven je osecaj konekcije koji se stvara plesom. Cudno zvuci, zar ne? Igras sa sobom. Posmatrajuci spolja ovi plesovi izgledaju cudno jer svi igraju za sebe. Nema koreografije, naucenih koraka i poredjenja sa drugima.

Svako treba da voli i ceni vreme sa sobom i da uziva u tome. Ali ne pricamo o selfiju i obsesivnom zaljubljivanju u sebe (koje je cesto upravo suprotno). Radi se o vrlo posebnim momentima koje posvecujes sebi kako bi cula bolje onaj unutrasnji glas. To je potrebno svakome kako bi se ponovo  osecao sigurno i slobodno noseni ritmom i emocijama. Haos, zenstvenost, muzevnost, mir, bes, ljubav prema sebi i drugima.

Emocije izlaze dok pleses. 'Telo u pokretu je emocija', prisetih se.

Izadjete iz svakodnevnice i prepustite svoje telo ritmu. Mozda upoznate nesto novo ili osetite opet nesto, sto ste zaboravili. Mnogi ga opisuju kao neka vrsta transa ili to oslobadjanje stresa u kome zivimo. Stresa, koji je posledica kontrole, pravila  i standarda. Ples je ono gde se vracate sebi kako biste mogli ponovo da osecate.

 Ako imate priliku, ne plasite se, probajte. Cak i one koje nisam pomenula. Pogledajte video kako ples utice na decu. Zamislite da zivimo u svetu, gde decu u skolama uce da na ovaj nacin iskazuju svoje emocije. Sta bi tada bilo sa konfliktima?