Pocni da volis

Svi mi zelimo da smo voljeni. A koliko nas voli istinski? Prava ljubav deluje kao alhemicar: pretvara ambiciju u altruziam  i transformise patnju u srecu.

Svaki dan donosimo odluke. Neke manje, a druge vise znacajne. Prestacu da pusim. Krenucu na jogu. Upisacu se na casove ruskog. Pocecu sa dijetom. Najcesce obecavamo sebi da cemo zapoceti nesto novo. Koliko god nam se cini tesko da menjamo navike, ubedjujemo sebe da je- najvaznije probati.

Paralelno sa ovim odlukama izazivam vas danas da donesete jednu novu odluku. Radi se o necemu manje konkretnom. U pitanju je jedna mirna i tiha radnja, a spada u najteze obecanje,ali za nju nam ne trebaju saveti ili nauka ili ucitelji. To je nesto vece od nas samih i ciljeva. Neka samo jedna osoba koja cita ovaj tekst, sada, odluci da bezuslovno voli.

Ljubav je put

“Kada je mudrac pokazao mesec,budala je gledala u prst.”

(Kineska poslovica)

Svi smo dosli na ovaj svet sa jednom mislijom- da naucimo da volimo. To je drevna istina otkrivena jos pre istorije i filozofije. Zaratustra, Mahavira, Lao Ce, Buda, Konfucije, Sokrat i Isus Hrist.. Svaki od njih rekao je u sustini jednu istu stvar: “Ljubav je put ljudske srece.” 

Iako su mnogi sledili njihove primere i pripovedali o transformisujucoj moci ljubavi, decenijama i vekovima, vecina ljudskih bica i dalje ne poznaje ljubav. Ucenje ljubavi ne spada u planove nase porodice, drustva, kulture, edukativnog sistema, posla..

Kao studente nas teraju da zapamtimo nezamislive stvari. Onda traze da budemo super produktivni i profesionalni. Ali zaboravlja se osnovno. Tako nam ostaje da spoznajemo svet, bez da znamo da upravljamo nasim emotivnim zivotom. Uspeh nije osnova srece, dok sreca jeste osnova svakog uspeha. Nasuprot tome od malena nas uce da je svet prepun ljudi koji hoce da nam naude.

- Ne veruj strancima. - Najvaznije je brinuti se o sebi. Tako, strah, frustracije i nezadovoljstvo prelaze sa generacije na generaciju stvarajuci kulturu nepoverenja gde trijumfuju nezadovoljstvo i apatija.

“Nije znak zdravlja biti prilagodjen bolesnom drustvu”

(Jiddu Krishnamurti)

Ljudska perverzija je dosla cak do toga da je dobar je jednako budala, jer se dobri na kraju pokaju zbog toga sto su bili dobri. Da je voleti sebe stvar egoizma i narcisoidnosti. U takvom sistemu vrednosti pricati o ljubavi zvuci smesno.

Verovali im ili ne, ovakva verovanja oblikuju nase vidjenje sveta i uticu na nasu interakciju koju imamo sa svetom oko nas. Ne zelim da pronadjete krivca, vec da budemo odgovorni sami za licnu promenu i razvoj. Nasa najveca sloboda je da odlucimo sta mozemo da budemo. Tu ne postoje ucitelji samo ogledala u kojima se ogledamo. Na kraju prestajemo da budemo gusenice i postajemo leptiri. Transformacija zavisi samo od nas samih.

Pravi je izazov preispitati uverenja, jer mogu da ugroze srz naseg identiteta.  Proces se moze pojaviti samo na licnu inicijativu kada se obavezemo da je ljubav nas put i konacan cilj a ne nekakav prolazni trend.

 “Ljubav je nesebicnost.”

( Erich Fromm )

Prema zakonima evolucije sve pocinje sa znanjem (tacne informacije), zatim dolazi realizacija (licno iskustvo). Samo tako je moguce prihvatiti (ne reagovati negativno na ono sto se desava) i konacno poceti voleti (dati sve od sebe u svakom trenutku). Na tom putu moramo da pobedimo naseg najveceg neprijatelja: sebe (nas mehanizam emocionalnog prezivljavanja poznatiji kao: ego). Da bi to postigli moramo biti iskreni (bez samoobmanjivanja) skromni (da prepoznamo svoje greske), hrabri (usuditi se da ih izmenimo) i uporni (obavezati se nasem procesu ucenja).

Strah (da ne budemo povredjeni) i vezanost (da ne izgubimo sta imamo),  bes (da ne dobijemo sta smo naumili) cekaju nas pravac iza ugla. Malo dalje je nase neznanje (prirodno stanje), koje krije pravi uzrok nase sebicnosti (neprirodno stanje koje kvari ljudska bica) a upravo i razlog koji nas sprecava da volimo, sto je nasa jedina sustina.

Isto kao sto ne moramo nista da uradimo da bismo videli, ne treba nista da radimo da bismo voleli. I vid i ljubav su sadrzani u prirodi coveka. Nas napor treba da se fokusira na uklanjanje prepreka koje  narusavaju nase misli, osecanja i bitisanje- stres, negativnost, igranje zrtve, mrznju, sujetu, sumnju, zavist, ponos, netoleranciju, kukavicluk, pohlepu, lenjost, ponos, nestrpljenje, krivicu..

“Ljubav je jedina stvar koja raste kad se deli.”

(Antoine de Saint-Exupèry)

Sve mane naseg uma dolaze od pogresnog tumacenja stvarnosti  kroz sebicnost, jedne ishitrene i nesvesne reakcije, koja nam nedozvoljava da istinski prihvatimo ono sta dolazi i ljude kakvi jesu. Ovo je pravi uzrok svih nasih patnji koji nas vodi u zacarani krug. Da bismo voleli prvo moramo imati ljubavi u nasem srcu.

U ovom slucaju problem sam daje resenje. Prva stvar koju trebamo da znamo je sta je ljubav. Ali ne ono na sta smo navikli, vec ono sto zapravo jeste. Jer jedna je stvar zeleti a savim drugo voleti. Zeleti je sebican cin, to je nesto sto nam treba da bismo postigli cilj. Ljubav sa druge strane je potpuno altruisticke prirode, sastoji se u davanju, nemajuci krajnji cilj. Zelimo kada je u skaldu sa nasim verovanjem da nam treba a volimo kada dozivimo ispunjenje. Zeleti je nesvesan akt, vezan za nesto spolja, a voleti proizlazi iz naseg svenog napora koji nas cini da se fokusiramo na ono sto zavisi samo od nas.

Kada neko voli on ne krivi, ne sudi, ne kritikuje i ne zali. Oni koji vole pokusavaju da daju trenutke radosti, mira i humora u svakoj interakciji  sa drugima ma koliko kratko trajala. Voleti takodje znaci prihavtiti one najsvadljivije ljude, jer njima je prihvatanje najpotrebnije. Voleti zaista je sinonim za duboku mudrost, koje shvata da ne postoji zlo - samo neznanje i nesvesnost. Interesantan je paradoks da ljubav pomaze onome ko voli, a ne onome ko je prima. Dakle ljubav leci um i srce osobe koja je projektuje. Zato dobijemo onoliko koliko smo spremni da damo.

“ Verujem da ce nenaoruzana istina i bezuslovna ljubav imati poslednju rec.”

(Martin Luther King)

Da saznamo da li smo naucili da volimo dovoljno je da pogledamo kako se ponasamo sa okolinom. Nije cudno da odnos koji imamo sa ljudima oko sebe je odraz odnosa koji imamo sami sa sobom.

Shvatimo da ono sto radimo drugima, radimo sebi i shvatimo vec jednom koliko smo povezani  i samo jedno-ljudska bica. Nije iznenadjujuce da etikete koje subjektivno delimo su u stvarnosti samo -etikete. Koliko god nam bile neophodne da sa njima funkcionisemo svaki dan, ne smemo dozvoliti da nas odvoje od nase prave prirode: bezuslovne ljubavi.

Isto kao sto drvece nudi svoje plodove ako raste u dobrim uslovima, tako i covek zraci ljubav kada se oslobodi svojih mentalnih ogranicenja. Ako zelimo da znamo koji je najbolji stav koji mozemo da zauzmeno u svakom trenutku, samo treba da odgovorimo recima i akcijom na sledece pitanje:

 Sta bi uradila ljubav u ovoj situaciji?