U trecem po velicini gradu u Argentini, Rosariju rodila su se dve istorijske licnosti Cegevara i Maradona. Obojica buntovni i genijalni. Ali u istom tom Rosariju rodila se i najveca sansa svetskog fudbala ako je verovati svedocima. I ni manje ni vise poreklom Jugosloven.
Davne'49 sedmi sin jugoslovenskih imigranata, Tomas Karlovic Trince nije ni sanjao da ce o njemu raspravljati najveca imena fudbala. Mozda me njegova prica ne bi oborila da Trince nije postao najnepoznatija poznata zvezda fudbala. I naravno mi sa ex YU prostora o njemu ne znamo bas nista. Nije tajna da su najveca imena sporta nikla bas u sred Balkana, ali o nima smo vec culi, sve.
Ovom je jugoslovenu ipak najvise zameraju sto nije dostigao svetsku slavu.
Zaboravljajuci samo jednu cinjenicu, slava Trincetu nije bila cilj. Pikao je loptu, kako kaze iz zelje i uzivanja. Bunio se protiv pravila i ziveo svoj zivot. Mozda je to njegov urodjeni inat koji je pokupio u amanet kao pravi balkanac i koji ga je lisio svetske slave.
Jedan od klinaca koji slobodno vreme ubijaju na igralistu Argentinskih parkova, Trince, danas penzionisani trener, usao je u sve kafanske legende bez kojih ne pocinje ni jedna ozbiljna prica o fudbalu. Trinceta znaju svi, od Maradone do cuvenog Benotija, ondasnjeg trenera nacionalnog tima, koga je Trince odbio da vidi, jer je bio na pecanju. Ovo su samo neke od legendi koje pricaju oni koji su imali prilike da vide jugoslovensko-argentinskog virtuoza. Kazu "ko nije video Karlovica kako igra taj ne zna sta je pravi fudbal". Novine o njemu nisu ostavile bog zna kakvu arhivu..Centralni vezni igrac, visok 183, levak, igrao je svega tri puta protiv prvog tima..
Нема коментара:
Постави коментар