Šta te motiviše

Što više saznajemo, više se razvijamo. Svako od nas se nalazi u svojoj fazi evolucije i shodno tome menja svoje potrebe i ono šta ga motiviše. Mnogi zastanu i stagniraju u nekoj fazi života i propuštaju priliku da postanu ono što bi mogli. Sigurno da mnogo naučimo iz vlastitih grešaka, a one nas čine da postanemo najbolja verzija sebe.

Za veliki broj različitih kultura leptir je simbol promene. Nauka je dokazala da je to jedini živi stvor koji je u stanju da potpuno promeni svoj DNK. Genetski materijal koji poseduje gusenica se potpuno menja kada postane leptir.

I šta je bolje? Gusenica, proces transformacije ili leptir? Ne postoji ni bolje ni gore. Svi su oni na različitim putevima evolucije. Isto se dešava i nama, ljudima. Svako od nas je u svojoj razvojnoj fazi i ne postoji ni bolji niti gori. Kao gusenice, mi smo pozvani da nešto naučimo. To učenje se odvija kroz naša iskustva. Svako se kreće u svom ritmu, svesno ili nesvesno dok mnogi ostanu zaglavljeni u nekoj fazi odakle ne mogu da ostvare svoj potpuni kapacitet i postanu ono što bi mogli.

'Biti protiv promene je biti protiv prirodnog toka života.'

Ova transformacija nema nikakve veze sa godinama života već sa psihičkom zrelošću. Poznajete sigurno mnoge koji dožive određene 'zrele' godine, ali po mnogim pitanjima i dalje se ponašaju kao tinejdžeri. Istina je da postoje i mladi koji su prestali da krive druge za ono što im se dešava i drže konce života u svojim rukama. Što je manje evolucije, to je više egocentrizma, kritika na račun drugih, sebičnosti i nesvesnog življenja. Kao rezultat toga zapadamo u konflikte sa drugima, borimo se i sve više patimo. Potpuno suprotno, što smo na većem stadijumu evolucije, to smo sposobniji za empatiju, postajemo odgovorniji i svesno živimo. Što se srećnije i ispunjenije osećamo imamo veću sposobnost da volimo i služimo drugima.

Koliko smo spremni da naučimo iz grešaka, toliko napredujemo ka putu postajanja najbolje verzije sebe.

Još davno, psiholog Maslov je pomoću piramide objasnio ljudsku motivaciju. Glavna ljudska porteba je opstanak koji uključuje fiziološke potrebe, zaštitu i sigurnost. Na emotivnom nivou takođe nam je potrebno da imamo interakciju sa drugima. Zato delimo vreme sa drugim ljudima koji dele naša uverenja, vrednosti i težnje. To je razlog udruživanja u porodice, prijateljske veze, organizacije..
Sve ovo je naša potreba da pripadamo grupi gde smo prihvaćeni i voljeni.
Iz te igre vrednovanja i predstave koju imamo o sebi, o tome koliko smo potrebni i gde pripadamo, dolazi naša svest o onome šta imamo, koliko vredimo i šta cenimo, što se nažalost najčešće svodi na spoljne stvari kao lepota, novac, moć, status i uspeh.

'Stvari se ne menjaju, menjamo se mi.'

Svo fizičko preživljavanje, odnosi sa drugima i vrednovanje imaju veliki značaj u našim životima kada se povodimo nagonima fizičkim i emocionalnim. Egocetrizmom se uglavnom čuvamo od drugih. Tada je fokus na spoljnom zadovoljavanju interesa koji nas tera da se štitimo.  Kada prerastemo takve potrebe javlja se prekretnica. Kada se nađemo na novom nivou evolucije dolazi do novih potreba i motivacije. Odjednom se javlja potreba za samospoznajom. Maske počinju da nas žuljaju i najzad skidamo sva ona uverenja koja nikad nisu bila naša, već smo ih usput pozajmili. Ovo nam pomaže da se suočimo sa suštinom.

Na osnovu ove nove potrebe naša najveća motivacija je transformacija. Fokus dolazi na ono iznutra, a ne na ono spolja. Razume se, naše istinsko vrednovanje dolazi, ne iz onoga što imamo spolja, već onoga što osećamo u sebi i što zaista mislimo o sebi. Kada naučimo da slušamo i osećamo sebe dolazimo do skromnosti, poverenja i prave slobode.

Život je jedino put kada se živi iz svoje biti, a ne onoga što o nama misle, gde hranimo strah i nesigurnost.

Veruj životu. Pitanje je, zašto smo ovde?

'Tražeći dobro za druge nalazimo ga za sebe.'

Kako bismo našli svoje mesto u svetu polazimo u potragu u nepoznato. Odjednom osećamo potrebu za nesebičnošću i usmeravamo postojanje na opšte dobro. Ovde se javlja prava motivacija koja nas pokreće. Mi više ne tražimo posao i profesionalnu karijeru. Već tražimo da se uskladimo sa misijom koja prevazilazi nas same.

Kada sredimo emocije i potrebe, više nas ne motivišu nedostaci nečega već obilje. To nas inspiriše da uđemo u živote drugih sa misijom da volimo i da budemo na usluzi. Svakom biću. Tako shvatamo da se ne radi o tome da budemo nekom bitni, već šta se dešava kroz nas. Samo onda volimo ono što radimo i radimo ono što volimo. U ovoj poslednjoj etapi evolucije dolazi do ujedinjenja. Ne samo da poštujemo druge ljude, već na ovom nivou razvijamo poštovanje prema prirodi i svim bićima. Kroz ovo stanje svesti ostavljamo iza sebe koristan trag, pun ljubavi i održiv. Tačnije, ostavljamo trag vredan svakog življenja.

Veština skromnosti

Ponosni, ponekad arogantni i 'mudri' po prirodi, skloni smo da pomislimo kako je naš način gledanja na život, jedini ispravan. Maske nekog modernog života nastoje da nas prevare i otežaju nam da nastavimo da rastemo.

Većina živi u uverenju da je njihov način života, jedini ispravan. Onaj ko se usudi drugačije da gleda na stvari, smrtno je pogrešio. Ustvari, skloni smo da se družimo samo sa onima koji stvari vide poput nas, 'kao sav normalan svet'. Ali pitate li se odakle nam dolaze naše vizije života? Možemo li ih sa sigurnošću zvati, naše? Da li smo ih baš mi, slobodnom voljom izabrali?

Od dana kada su nas doneli na svet, naučeni, ili uslovljeni smo da se ponašamo u skladu sa uverenjima okruženja i porodice. Da li ste vi izabrali jezik kojim govorite? A šta je sa timom za koji navijate? U zavisnosti od zemlje u kojoj smo se rodili i rasli, formirali smo određen ukus za kulturu, politiku, religiju, pa čak i određen stil i posao kao ljude koji nas okružuju. Kako bi izgledao život da smo se rodili u nekom selu u Indiji, na primer?
Drugačije, zar ne?

Zašto se onda držimo toliko identiteta koji smo pozajmili? Zašto ne preispitamo naša uverenja kako doživljavamo život? Kako se to ignorisanje odražava na naš život?

Da odgovorite, dovoljno je da pogledate oko sebe, društvo u kojem živimo. Vidite li srećne ljude dok stojite usred saobraćajne gužve? Da li se spokojni ljudi pojavljuju svaki dan u novinama i na televiziji? Vidimo li ljubav i razumevanje na poslu? Neznanje je klica nesreće. To je korov iz koga nastaju svi naši sukobi i nemiri. Ne postoji ni jedno biće koje želi ili bira da živi u patnji. Ljudi više od svega žele da žive srećni, ali nemaju pojma kako. Nekako je lakše obmanjivati sebe nego se pokrenuti i priznati da je vreme da preispitamo verovanja i da počnemo da se menjamo, ma koliko to bolno bilo.

Mnogi su izgubili umetnost življenja. Dugi niz godina nas ubeđuju da radimo stvari koje ne volimo da bismo mogli da priuštimo stvari koje nam ne trebaju i zadivili one do kojih nam nije stalo. Ako vam je život besmislen, suočite se sa njim. Dosta smo se zavaravali. Ako se osećamo prazni, budimo iskreni. Prestanimo da izbegavamo ono što je tu. Obmanjivati sebe je lako, ali to je nedostatak iskrenosti. A iskrenost nam je više nego ikad potrebna kako bismo prepoznali u kakvom stanju je naš život. Osim ako sami sebi ne priznamo da problem postoji, nemoguće je da ćemo ga ikada rešiti. Jedino što može da nam pođe za rukom je da stvorimo bezbroj-novih.

Iskrenost je bolna, na prvi pogled. Isto koliko vas boli može i da vas oslobodi. Ona nam omogućava da se suočimo sa istinom na putu saznanja ko smo i kako se odnosimo prema našem unutrašnjem svetu. Tako počinje pravi put koji vodi u blagostanje i prestanak nošenja maski kako bismo zadovoljili druge i bili prihvaćeni.

Zauzvrat, iskrenost je potrebna da otkrijemo šta se to krije pod tepihom naših unutrašnjih borbi. Potrbna je snaga da bismo ispitali laži koje su deo naših života. U meri u kojoj iskrenost postane deo našeg bića osetićemo ogromno olakšanje, jer nećemo više morati da se pretvaramo da smo ono što nismo.

Bez obzira koliko patili, teško nam je da shvatimo da smo pogrešili. Koga vidite u ogledalu? Nisu nam nepoznati sistemi kojima se branimo samo da ne pobegnemo iz zone u kojoj smo sigurni. U toj 'mirnoj luci' nalazi se sve ono čime zavaravamo sebe i čime se branimo da nam ne fali ništa što bi mogli naučiti. Na taj način samo pothranjujemo lažno stvoreni identitet.


Isto to radimo i sa ponosom, koji nas čini da se osećamo nadmoćno kad se poredimo sa nekim, otkrivajući kompleks inferiornosti. Tu se javlja potreba da budemo uvek u pravu.
Da, glavni uzrok sukoba sa ostatkom sveta je naš ponos. Uglavnom zato što ne priznajemo sopstvene greške, tačnije ni ne zastanemo da porazmislimo, zašto tako mislimo? To je glavni uzrok nedostatka skromnosti.
Skromnost znači prihvatiti svoje nedostatke, slabosti i ograničenja. Ona nam dozvoljava da preispitamo sve što smo do sada uzimali zdravo za gotovo.

'Skromnost nam dozvoljava da utišamo sebe, dozvoljavajući da čujemo i druge.'

Paradoks skromnosti je da kada se o njoj govori i kada se ističe, ona sigurno nestaje. Uhvatite nekad sebe pa i druge da kažu, 'moje skromno mišljenje'. To nije ništa drugo do maskiran ponos. O pravim vrednostima poput ove se ne priča već se pokazuje. U slučaju da zaista postoji, drugi će primetiti a ne mi sami. Biti jednostavan je spoznati našu pravu suštinu, daleko od ega. I kada uđemo tu, ispod površine shvatamo da mi nismo ono što mislimo, kažemo ili čak radimo. Ni takođe nismo ono što imamo niti šta smo stvorili. To je tajna, koju znaju samo skromni i mudri ljudi.

U onoj meri u kojoj smo skromni, spremni smo da priznamo greške, da naučimo iz njih i krenemo dalje. Odjednom shvatiš da nema potrebe da svi znaju tvoje mišljenje i još manje da budeš u pravu. Samo zahvaljujući ovom daru, možemo da preispitamo svoja uverenja i saslušamo nešto čak i kada se protivi onome za šta mislimo da je dobro. Tako postajemo radoznali za život, spremni da istražujemo nove forme postojanja i razumevanja života, umesto da bežimo od njega. Sve dok tražimo, svetlo obasjava naše neznanje koje polako iščezava i otvara put ka mudrosti.

Umetnost zivljenja

"Stav koji zauzimamo pred izazovima u zivotu odredjuje nasa osecanja i ono sto postajemo."

Dan proveden u stalnom radjenju "stvari" konzumira vise energije nego sto imamo i dovodi do iscrpljenosti, umora pa cak i negativnosti. Balans dolazi kada u dnevnu rutinu ukljucimo odmor, fizicki i psihicki. Mozete se zaustaviti sada i ovde, zaboraviti na sve sto vam leti po glavi, ostaviti sve sto radite i desetak minuta koncetrisite se iskljucivo na disanje.

Gospodin Y sledi svoju rutinu godinama. Od ponedeljka do petka ustaje svako jutro u isto vreme, doruckuje sa svojom zenom uvek isto. Oblaci se i u zurbi vozi svog sina u obdaniste. Cetrdesetak minuta se vozi do svog posla, dok pola je potroseno u zakrcenju saobracaja. Dok ceka u koloni, tisina postaje nesnosljiva. Zato pali radio kako bi se osecao da ipak nije sam.

Nije mnogo srecan na svom poslu a ni sa onim sto zaradjuje. Tacnije svidja mu se ono sto radi ali ne za koga ni sa kim. Uvek postoji tako mnogo posla da mu ne preostaje nista drugo vec da sve odradi brzo. Na njegovom poslu prodaja je jedini cilj. Vazni su samo rezultati. Brzina kojom radi ga cini da se oseca kao masina. Metaforicki i doslovce.

Y je naucio godinama da potiskuje svoja osecanja i potrebe. Odustao je od trazenja smisla u onome sto radi. Sve se desava po inerciji, mehanicki. Iako je nekad bio nemirnog duha i kreativan sada radi tacno onako kako mu je receno. Svake noci po povratku kuci toliko je umoran da ne zeli nista. Vecera sa svojom porodicom, pokusavajuci da sa paznjom saslusa njihove price medjutim ne uspeva da bude potpuno prisutan. Odlazi do kauca i pali TV.

Konacno u krevetu pokusava da zaspi ali ga muci nesanica. Iako je njegovo telo mirno, njegov um ne prestaje. Opsedaju ga neprijatne misli i neresni problemi. Oseca se bespomocno i napadnuto od strane svog uma. Frustriran je, jer ne zna kako da se oslobodi tog osecaja. U poslednje vreme to se desava svake noci. Oseca se kao da mu nedostaje nesto. Kada dodje vikend, ustaje i zaboravlja na sve. Da se zabavi trosi vecinu svog slobodnog vremena..Teretana, trcanje, fudbal sa prijateljima,soping, film i vecera.

Tako prolaze godine. Iako ne razmislja obicno o svom nacinu zivota, veruje da sto vise radi vise moze imati i samim tim bice srecniji. Jedini paradoks je kada vise radi i vise ima, sve nezadovoljniji biva. Dakle, oseca se obeshrabreno i prazno. Duboko u sebi oseca da nesto nije uredu. Medjutim, skrece pogled u drugu stranu i krivi okolnosti. Politiku, drzavu, sefa, posao..I svakog ponedeljka kada se oglasi alarm pocinje ispocetka.

Trazimo oslaksanje ali ne resenje

" Nijedna situacija se ne menja dok ne postane nepodnosljiva."

Da li vam ovo zvuci poznato?

Budimo iskreni, gospodin Y moze biti bilo ko od nas.
Gde god da se nalazimo i u kome god periodu zivota, uvek mozemo da udahnemo duboko i sagledmo okolnosti iz druge perspektive. Kakve- takve da su okolnosti, ne mozemo ih mozda promeniti. Meditim nesto drugo mozemo-svoju percepciju datih oklonosti. Mozemo za cas da se fokusiramo na one male obicne stvari koje su nam na dohvat ruke. Kada ste poslednji put bili u prilici da ne radite nista? Bez telefona, bez muzike, bez ljudi i drustvenih mreza, u potpunoj tisini..
Koliko vremena mesecno izdvajate na ovakvo opustanje i smirivanje misli? Koliko zaista vremena posvecujemo na osluskivanje i popravljanje sebe?

Odgovor na ova pitanja nalazi se iznutra. Niko ne moze umesto vas da odgovori. Zasto nam je tesko da se zaustavimo i jednostavno zastanemo u mislima sada i ovde. Ako je odgovor da ne mozemo, onda je to samo zato sto zaista ne zelimo. Nasa potreba da opsesivno radimo stvari bez prestanka je ujedno i strah da se suocimo sa necim. Trazimo izbavljenje u kratkim hirovima i zabavi. Od cega? Od praznoce koju smo skupili tokom nedelje ali i godina.

Tokom zivota postaje nam jasno da zadovoljstva  nikad nije dosta. Losa vest je da moze biti moguce da okolnosti koje nas prate u zivotu koje nam se ne svidjaju nikad nece proci. Dobra vest je da stav koji zauzmemo i nacin kako na njih gledamo odredjuje ono sto osecamo i sta postajemo.

Izabrati izmedju zrtve i protagoniste.To je sustina stvari. Ako vec ne mozemo da promenimo stvari koje nam se desavaju u zivotu, mozemo da promenimo nase tumacenje i tako promenimo okolnosti. Iako nas ponekad povuku instikti da odreagujemo nesvesno, uvek je moguce dati mnogo zdraviji i konstruktivniji odgovor.
Mozda ce nam biti tesko da pocnemo.Svaka promena je bolna. Sto smo umorniji, fizicki i mentalno to je i nase vidjenje stvari subjktivnije. Preterana jurnjava ne dopusta nam da se opustimo, akumulira stres i gura nas da reagujemo nesvesno. Takvo stanje je pogodno za aktiviranje mehanizma prezivljavanja gde do izrazaja dolazi egocentricnost. Onda patimo. Ne postoji nista sto vise trosi energiju od negativnosti.

Sakupite energiju

"Bez energije ne postoji svesnost. Bez svesti ne postoji razumevanje. Bez razumevanja ne postoji sreca."

Svest je postor koji stvaramo izmedju onoga sto nam se desava i nase reakcije na isto. Kada imamo manjak energije, imamo i manjak svesti i visak reakcije. Obrnuto, sto vise energije stvaramo i sakupljamo visi nivo svesnosti posedujemo. Zbog toga moramo da saznamo sta nam daje energiju a sta oduzima. Dakle, sve one misli koje ostvaljaju gorcinu i nemir, definitivno vam oduzimaju energiju.
Suprotno, energija se stvara kada nam se toplinom ispuni srce. Funkicionisemo po principu zakona uzroka i posledice sto se najbolje vidi kroz nase raspolozenje.

Da bi procistili svoje misli i stvorli energiju, neophodno je umiriti svoj um. Kako bi nam to uspelo potrebno je da stvorimo nove navike. Izazov je nauciti da se opustimo. Mnogi demonizuju neaktivnost, nazivajuci ga gubljenjem vremena, Drugi opet priznaju da ne umeju ni da zastanu. Ako zaista zelite sebi dobro vreme je da naucite da u svoju rutinu povratimo izgubljeni unutrasnji mir i balans.
Bez da idete daleko, vec danas mozete izdvojiti vreme da se osamite i u tisini i udahnete svez vazduh. Mozete svratiti i do parka, sesti na klupu i jedostvano posmatrati stvari oko sebe bez potrebe da ih objasnite i smestite u neki okvir. Mozemo da se sjedinimo sa trenutkom, ovde i sada, jedinim trenutkom koji postoji. Ne dozvolite umu da vas prevari i skontrisite se na disanje. Posvetite se ovome dnevno samo petnaest minuta i primeticete razliku.

Kao i sve u zivotu, umetnost opustanja treba nauciti. Procicete kroz razne faze i iskusenja. Izrugivanje, skepticizam i izgovore sve dok ne shvatimo moc opustanja. Nakon nekog vremena shvaticete da je neophodno biti svestan a svest se postize vezbom.

Opustanje je vazno kao i aktivnost. Postizanje ravnoteze zavisi od nacina na koji upravljamo nasim zivotima. Mi uvek imamo slobodu izbora. Prvo biramo nas stav, a potom nase ponasanje. Ono sto nam je zaista potrebno je da budemo u miru i srecni. Nasa inercija u potrazi za istim nas je dovela do toga da smo se izgubili u lavirintu.

Mi smo ono sto trazimo. Jedino sto nam je potrebno da zastanemo i da se ponovo spojimo sa svojim srcem gde lezi sva energija koja nam treba. Voditi zdrav psihicki i fizicki zivot je moguce. Najbolji momenat da pocnete da ga stvarate je sada.

Preporuka:

• Muzika

- Bilo sta od Yann Tiersen. Njegova muzika smiruje i poziva na opustanje.

• Film

- Planet Earth; u produkciji BBC-ja, dokumentarac iz vise delova u kojima cete doziveti svet iz nove perspektive.

• Knjiga

- Moc sadasnjeg trenutka, Echart Tolle na jednostavan nacin uvodi vas u samopoznaju i licni razvoj.