Najveca briga svakog roditelja je da se deca slazu i da su odnosi skladni. Iako nisam roditelj, predpostavljam da je ovo najveca briga svake majke ili oca. Posebno majke. Zene imaju neku specijalnu moc da okupljaju porodicu i neguje odnose. One su pravi stub porodice i primer brige o drugima. U zenama postoji ta posebna blagost, ili bi bar trebala da postoji. A blagost dolazi iz sposobnosti- prastanja. To nastupi kad zaboravis ego kad prestanes da se poredis. Kad jednostavno nemas sta da izgubis. Onda oprostis. Volis iskreno i kako se jedino moze voleti.
Koliko ljudi oko nas, ako ne i sami imamo primer losih odnosa sa roditeljima, decom, sirom i uzom porodicom, prijateljima i ostatkom sveta. Koliko nebrojeno puta smo culi (i izgovorili) : "On je prvi poceo. Nije moja krivica, ja sam pokusala. Ali ona je meni..."
Dosta sa izgovorima. Prava istina je da za oprostaj i izvinjenje potrebna hrabrost. Lakse je okrenuti glavu, kriviti drugog ili potisnuti. Mislis? Ne bih se kladila. Ono sto ostaje je u tebi i polako dodje po svoje. Stigne kad tad.
Zato treba biti blag i treba voleti. Iznad svega naucimo da prastamo. Svaki dan da se sve vise truditimo i razmisljamo zasto oprostiti a ne zasto ne. Lepo meni moja mudra baka kaze: "Ljubav se vraca ljubavlju." Ona najbolje to zna.
