Da li je to u modi biti zdrav

Sinoc sam se obrela medju ljubiteljima zdrave hrane. Strasno me je zanimalo sta ljudi misle o tome sta je zdravo. Zivimo u vremenima kada je "zdrav" nacin zivota postao novi trend. Danas se organsko, eko, tolerantno..cesto uzima zdravo za gotovo. Medjutim, da ne trazimo krivca, zato sto je "zdravo" postalo tako vazno, tacno je da smo sa svih strana bombardovani etiketama i informacijama o zdravom nacinu zivota.

Jednom sam negde cula pricu (ko hoce nek veruje) kako su za kreiranje tog "zdravog" trenda zasluzni baby boom-eri, takozvana generacija rodjena izmedju 46' i 64'. Navodno ta generacija je (danas sve znacajni vlasnik svetskog bogatstva) pronalazila vec decenijama razne nacine kako bi produzila svoj zivotni vek. Eto, vi u teorije verujte ili ne ali bar znate pricu.

Salu na stranu, pazljivo sam slusala pricu, nutricionistkinje iz Londona koja se mlada nasla u modnoj idustriji. Posle prepricavanja svog iskustva i koliko joj je trebalo vremana da prihvati svoje telo, postavila je jedno interesantno pitanje. Kako je moguce da danas sa toliko novih informacija u vreme  tehnologije i napredka, pola sveta gladuje, dok druga polovina doslovno baca hranu i izgaladnjuje se do iznemoglosti raznim dijetama i preracunavanjem kalorija.

Raw Food Workshop - u Lisabonu, sa Fionom Harrower

Kada bi znali da slusamo svoje telo i znakove koje nam tako cesto daje, mozda bi osetili sta nam prija. Koliko malo istine ima u onome sto dozvoljavamo drugima da nam serviraju kao ZDRAVO.  Moja sagovornica ima sjajnu ideju: Hajde za promenu da prekinemo da se iscrupljujemo da li je nesto zdravo ili ne i nastavimo da jedemo ono sto volimo i sto smo navikli i sto nam je tu- na stolu.Zvuci jednostavno zar ne? Sledeci korak je da malo po malo pocnemo sa ubacivanjem naminica za koje nam razum kaze da je zdrava. Na primer, voce posle obroka, salata, poneko povrce. Ali samo koliko i kada nam prija. Bez sile i frustracije. Potom osluskujmo. Kako tvoje telo reaguje na odredejne stvari, sta vam prija a sta ne.

Svako od nas ima drugaciji organizam i niko nam nije ni slican. Kada bismo imali i tri stotine hiljada milijardi brace i sestara svi bi oni bili potpuno drugaciji od nas. Sto znaci da svakom od vas prijaju razlicite stvari. Znam da Novak Djokovic ima svoj rezim ishrane i sve to zvuci zaista dobro, ali vi i ja nismo Novak. Ne treniramo hiljade sati, nismo od malena na terenu i nije nas organizam Noletov. Kada to shvatimo, ostaje nam da upoznamo sebe i svoje telo i da budemo zahvalni sto nam niko nije slican i sto nikom nismo slicni.I da se manimo tudjih dijeta i saveta.

Vecera sirove hrane u Cascais-u sa Fionom Harrower

Secam se izreke: "Bolja je vecera od trave sa ljubavlju nego punjeni ovan pomesan sa mrznjom." Imam prijatelja koji jede tako sporo i pre svakog obroka obavezno se pomoli (ima neki svoj poseban ritual sa hranom koji postujem). Mozda slucajno ili ne sta god jeo, moj prijatelj se vec godinama ne menja uvek pun snage i elana a nije ni bez laktoze ni glutena, niti crvenog mesa ili vegan..Sta li je jos nisam otkrila. Mozda je tajna u onom starom zadovoljstvu uzivanja u hrani sto smo ga negde usput izgubili diktaturom "zdravog zivota". Iako strucnjak nisam i neka me doktori kritikuju ali mnogo je vise ljudi nastradalo od stresa i mrznje nego od slanine i punomasnog mleka. Eto rekoh.

Ne znam za vas, ali ja odo na sarmu, Ispunjenim ljubavlju, zna se.