Juce na sastanku u poznatom Lisabonskom inkubatoru koji je uspesno lansirao neke od mladih startup-a, poznati portugalski psiholog konstantno nas je pitao- jednu stvar. Zasto? "Super je ako znate sta, ili gde, a jos bolje ako znate kako. Medjutim, ono na sta zapnu svi moji klijenti je - ZASTO." Pobogu zasto? Pitala sam se ja, a pitali su se i ostali. Ne zato sto ja mogu da zaradim novac. Ne opet ni zato sto je to sto radis kul ili jedino sto znas da radis. ZASTO!? Pitam se i pitam vas? Zasto ste se odlucili da radite to sto radite?
Ovo pitanje iako izgleda naivno neobicno je vazno. Za one koji pokrecu novi posao,ne znam koliko ce biti uporni dok ne nadju pravo zasto. Opet, bilo koji cilj u zivotu trazi svoje jasno zasto. Stojim iza one- objasni sebi zasto i eto te na pola puta. Secam se anegdote jednog prijatelja kada je pocinjao da se bavi network marketingom (vrlo nepopularno zanimanje tik posle jehovinih svedoka koje ponekad te moze svacemu nauciti), prvu prezentaciju je drzao u kuci prijateljice. Spremio je bas sve do detalja, sta i kako da kaze, vec mastajuci koliko ce proizvoda usput prodati. Jedino cemu se nije nadao moj nesretni prijatelj je cinjenica da ce mu vrata otvoriti nimalo prijatan otac doticne. "Sta hoces?"-odbrusio mu je ovaj.
-"Ja, ovaj..mislim, jel tu Vera?"
-"Hoces li mi reci sta trazis ovde??", glasno i jasno mu je ponovio gospodin otac.
- "Dobro, treba da drzim neku prezentaciju, za vasu cerku i drustvo..mi smo se, znate vec dogovorili.." U tom momentu jedino sto je cuo bilo je, "ZASTOOO? Hoces li mi reci vec jednom zasto?", bilo je jedno od onih pitanja koje muci coveka nedeljama (u najboljem slucaju) posle..Znate onaj momenat epifanije , potpunog otkrovenja kad neka naizgled beznacajna situacija dovede do shvatanja sustine. Nemajuci vise sta da kaze i potpuno sludjen, moj prijatelj je pobegao ali misao o tom velikom zasto-nije.
Kasnije to vece i sama sam pocela da se pitam- dobro bre, zasto? Da li uopste znas zasto radis to sto radis. Protrese te iznenada i odjednom kao da stvari igube svaki smisao kad ne znas svoje zasto. Kao da zivis u polu snu bez kontrole nad onim sto ti se desava. Jasno, kad pocnemo dublje da razmisljamo o cilju-zasto nam je to cilj, pa krenu da se gule slojevi cesto dovede do porazavajucih odgovora koji su i ralog zasto nekada ne mozemo da pronadjemo motivaciju za ono sto radimo.Razmisli samo koliko ti treba da dodjes do svog pravog zasto. Ili ga vec imas (ako ga imas, podeli ga sa nama u komentarima, da i mi naucimo)
Onaj moj prijatelj sa pocetka price danas zna odgovor na to tesko pitanje i znate sta-vise ne bezi pred izazovima. Kada ga pitam za savet, ne dobijem nikakoav odgovor vec pitanje. Koje? Znate vec i sami..Nista nije jasno dok se ne pronadje pravi motiv.Ne pomazu ni dobronamerni ni besplatni saveti, ni pilule ni doktori. Ponekad je to izgubljeno zasto razlog teskih nevolja ali o tom drugom prilikom. Kako imamo obicaj da kazemo u se i u svoje kljuse, tako i ja u se pa do odgovora na pravo zasto.
Mozda bi bilo dobro da ucimo decu, kad nam nesto traze, da nam daju najbolje zasto i da ih tako podstaknemo na razmisljanje. Kada bi se to sami cesce pitali, ponekad bi razumeli bolje i sebe i druge.
Do tada pitajte se. A ja sam odlucila da vise ne pitam nikog za savet jer imam svoje zasto.
A vi?
Нема коментара:
Постави коментар